prof. dr Nenad Ilievski, specijalista opšte i vaskularne hirurgije

Hirurgija proširenih vena

Poštovani,
Planirate lečenje u našoj bolnici pod dijagnozom bolesti proširenih vena. Verovatno ste već upoznati sa Vašom bolešću i mogućnostima lečenja. Kroz ovaj tekst želeli bi da Vas još bliže informišemo o metodama lečenja. Naravno, tokom lečenja, ceo tim naše bolnice Vam je na raspolaganju kako bi Vam boravak učinili što je moguće prijatnijim.

Venska cirkulacija zavisi od kontrakcija mišića potkolenice i uz pomoć zalistaka, ventila unutar velikih vena, stub venske krvi se polako „penje“ ka srcu. Savremeni način života, dugotrajno sedenje na poslu, odsustvo fizičke aktivnosti i sve češća gojaznost onemogućavaju dejstvo venske pumpe, tako da krv pod dejstvom zemljine teže ostaje u donjim delovima nogu, koji vremenom oteknu. Ovi otoci su u početku bezazleni, povlače se tokom noći, a tokom dana se postepeno povećavaju. Ukoliko ovakav proces dugo traje, pogotovo kada postoji porodična istorija o bolesti proširenih vena, dakle genetska predispozicija za slabost venskog zida, otoci postaju trajni, a zidovi vena postaju sve tanji i javljaju se segmentna proširenja, varikoziteti, u kom slučaju govorimo o bolesti proširenih vena.

Kako se krv dugo zadržava u ovako proširenim venama, stvaraju se uslovi za nastanak tromboze, zgrušavanja krvi, što je potencijalno vrlo opasna komplikacija.

Tromboza u površnom venskom sistemu, tzv. tromboflebitis, nastaje kod nelečene bolesti proširenih vena. Karakteriše se zonom, ili bolnim zonama crvenila, duž projekcije velike ili male potkožne vene noge, ili na mestima gde od ranije postoje varikoziteti. Najčešće ne daje fatalne komplikacije, ali svaki novi atak sve više oštećuje već promenjenu venu, tako da se definitivno zbrinjava hirurškim zahvatom kojim se obolela vena u potpunosti uklanja. Vrlo je važno da kod postojanja tromboflebitisa pacijent ne miruje stalno, da bi aktiviranjem venske pumpe, tj. mišića potkolenice pospešio protok krvi, i time ograničio trombozu. U suprotnom, može doći do vrlo ozbiljne komplikacije, tzv. ascedentnog tromboflebitisa, kada tromboza napreduje duž vene, do mesta gde se površna vena uliva u duboki venski sistem, kada preti opasnost od nastanka duboke venske tromboze. U takvim slučajevima treba hitno pristupiti hirurškom lečenju!

Lečenje bolesti proširenih vena podrazumeva prevenciju tromboze, a kod verifikovane DVT ili tromboflebita prevenciju stvaranja novog tromba na već postojećem. Redukcija težine, izbegavanje dugog sedenja i stajanja, hodanje, uzimanje većih količina tečnosti pri ekstremnim spoljašnjim temperaturama i pravovremeno hirurško lečenje bolesti proširenih vena su optimalan način prevencije tromboze, i svih eventualnih posledica njenog nastanka. Kod već nastale tromboze, hirurško lečenje je moguće samo u prvih nekoliko sati, a hronična terapija traje mesecima, a često i godinama.

Šta Vam mi možemo ponuditi?

  • Definitivno lečenje primarnih varikoziteta površnog sistema je hirurško. Međutim, često nepotrebno odlaganje intervencije dovodi do širenja procesa u druge delove venskog sistema čime se stvara potreba i za drugim vidovima terapije, pošto su efekti hirurškog lečenja dubokog venskog sistema značajno lošiji u odnosu na površni sistem. Kozmetski efekat nakon ove operacije zavisi od vrste i trajanja bolesti, kao i od iskustva hirurškog tima.
  • Velika je zabluda, sa kojom se često susrećemo u svakodnevnom kontaktu sa pacijentima koji boluju od bolesti proširenih vena, da: „Proširene vene ne treba operisati, pošto se redovno vraćaju, a pogotovo ne pre trudnoće, pošto se tada pogoršavaju“!! Prva zabluda je posledica neuviđanja činjenice da se na operaciji obolele vene odstranjuju, tako da se ništa ne može „vratiti“! Naravno, ukoliko operisani pacijent ne ukloni faktore rizika i nastavi da živi kao i ranije, u uslovima značajnog genetskog opterećenja mogu se javiti novi varikoziteti. Druga zabluda tretira bolest proširenih vena kao estetski, a ne funkcionalni problem, pri čemu se prenebregava da je bolest proširenih vena stanje u kome postoji povećana sklonost ka nastanku tromboze, sa svim komplikacijama, pa se prevencija venske tromboze nameće kao primarni cilj svakodnevnog ponašanja i lečenja bolesti vena.
  • Jedino klasična hirurška intervencija podrazumeva takozvanu krosektomiju u preponi, čime se učestalost javljanja ponovne bolesti, tzv. recidiva, smanjuje i do pet puta.

Svejedno kojim pristupom se izvodi Vaša operacija, najvažniji je efekat u smislu izlečenja, koji ne sme biti kompromitovan samim načinom operacije.

Šta se dešava pre operacije?

Neposredno pre same operacije razgovaraćete sa anesteziologom i hirurgom o svim pojedinostima, planu hirurške intervencije, mogućim komplikacijama i ishodu operacije. Na dan pre operacije možete piti i jesti tečnu hranu sve do 6h pre same intervencije.

Šta se dešava nakon operacije?

Nakon operacije važna je brza mobilizacija, ustajanje iz kreveta i povratak svakodnevnim aktivnostima. Konci se skidaju sedam do deset dana nakon operacije.

Uobičajene fizičke aktivnosti, kao npr. šetanje su dozvoljeni odmah, a od većih fizičkih napora treba se poštedeti do dve nedelje nakon operacije. U daljem toku neophodne su redovne kontrole, prva je šest meseci nakon operacije, a sledeće su na godišnjem nivou, uz obavezno učinjeni ultrazvučni pregled donjih udova! Nošenje kompresivnih čarapa je preporučljivo, uz konsultaciju sa ordinirajućim hirurgom.

Tokom svih kontrola, osoblje bolnice Vam je na raspolaganju za sve Vaše dileme i pitanja.

Za više informacija kontaktirajte nas putem:

  • +381 11 208 42 42
  • Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.